ПРВА ЛИНИЈА
No Result
View All Result
  • ДОМА
  • ДЕНЕС
  • ПОЛИТИКА
  • ФРОНТ
  • ОПШТЕСТВО
  • СВЕТ
  • ЕКОНОМИЈА
  • МАГАЗИН
  • КУЛТУРА
  • СПОРТ
  • ДОМА
  • ДЕНЕС
  • ПОЛИТИКА
  • ФРОНТ
  • ОПШТЕСТВО
  • СВЕТ
  • ЕКОНОМИЈА
  • МАГАЗИН
  • КУЛТУРА
  • СПОРТ
No Result
View All Result
ПРВА ЛИНИЈА
No Result
View All Result
Home ЗЕЛЕНА

Бактерии што можат да ја разградат пластиката – решение против загадувњето што може да го промени светот

October 7, 2024 13:31
in ДЕНЕС, ЗЕЛЕНА
Share on FacebookShare on Twitter

Научниците открија дека бактериите кои вообичаено се наоѓаат во отпадните води можат да ја разградат пластиката за да ја претворат во извор на храна, откритие за кое истражувачите се надеваат дека може да биде ветувачки одговор за борба против еден од главните проблеми со загадувањето на Земјата. Во студијата објавена во четвртокот во Environmental Science and Technology, научниците го изложија своето испитување на Comamonas testosteroni, бактерија која расте на полиетилен терефталат или ПЕТ, пластика која најчесто се наоѓа во пакувањата за храна за еднократна употреба и шишињата со вода.

ПЕТ сочинува околу 12 проценти од глобалниот цврст отпад и 90 милиони тони пластика произведена секоја година. За разлика од повеќето други бактерии, кои се развиваат на шеќер, C. testosteroni има порафинирано непце, вклучувајќи хемиски сложени материјали од растенија и пластика на кои им треба подолго време за да се разградат.

Истражувачите се првите кои демонстрираа не само дека оваа бактерија може да ја разгради пластиката, туку тие исто така покажаа и точно како го прават тоа. Преку шест прецизни чекори, кои вклучуваат сложени техники за сликање и уредување на гени, авторите откриле дека бактериите прво физички ја разградуваат пластиката со џвакање на помали парчиња. Потоа, тие ослободуваат ензими – компоненти на клетката кои ги забрзуваат хемиските реакции – за хемиски да ја разградат пластиката во извор на храна богат со јаглерод познат како терефталат.

На бактеријата и треба неколку месеци за да разградат парчиња пластика, според Ребека Вилкс [главен автор на студијата и постдокторски истражувач во Националната лабораторија за обновлива енергија]. Како резултат на тоа, за да бактериите бидат ефикасни алатки, треба да се изврши многу оптимизација за да се забрза стапката со која тие ги разградуваат загадувачите. Еден пристап е да се промовира растот на бактериите со тоа што ќе им се обезбеди дополнителен извор на храна, како што е хемикалија позната како ацетат.

Виш автор на студијата (и вонреден професор по градежништво и инженерство за животна средина на Универзитетот Нортвестерн) вели за Вашингтон пост дека „Машинеријата во микробите во животната средина сè уште е во голема мера неискористен потенцијал за откривање одржливи решенија што можеме да ги искористиме.

Загадувањето со пластика е голем проблем, но не и несовладлив, вели Тимоти Холејн, професор по биологија на Универзитетот Лојола во Чикаго. „Има многу различни видови на пластика и има исто толку потенцијални решенија за намалување на еколошката штета од загадувањето со пластика“, рече Холејн. „Најдобро сме позиционирани да ги следиме сите опции во исто време“, јавува Вашингтон Пост. 

Преземено од  Green Civil

ФРОНТЛАЈН Е-БИЛТЕН

ПРЕТПЛАТИ СЕ НА Е-БИЛТЕНОТ НА ФРОНТЛАЈН И ДОБИВАЈ ГИ НАЈНОВИТЕ ВЕСТИ НА ТВОЈАТА Е-АДРЕСА

Check your inbox or spam folder to confirm your subscription.

НАЈНОВО

Лишена од слобода лекарка од Битола заради примање поткуп

July 16, 2025

Повторно воспоставена легендарната алпска железничка рута – Таурн

July 16, 2025

Медицинско лице фатено како прима поткуп, Министерството за здравство бара истрага

July 16, 2025

НАЈЧИТАНО

  • МПЦ-ОА уште еден чекор поблиску до Москва

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Медицинско лице фатено како прима поткуп, Министерството за здравство бара истрага

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Мини‑делница, макси‑пропаганда

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Национализмот на вечната жртва

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Костова: Штипјани се оставени со суви чешми, цената на расипништвото ја плаќаат граѓаните

    0 shares
    Share 0 Tweet 0

© 2023 Frontline.mk

  • ЗА НАС
  • ИМПРЕСУМ
  • ПОЛИТИКА НА ПРИВАТНОСТ
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ

No Result
View All Result
  • ДОМА
  • ДЕНЕС
  • ПОЛИТИКА
  • ФРОНТ
  • ОПШТЕСТВО
  • СВЕТ
  • ЕКОНОМИЈА
  • МАГАЗИН
  • КУЛТУРА
  • СПОРТ
  • ЗА НАС
  • ИМПРЕСУМ
  • КОНТАКТ
  • МАРКЕТИНГ

© 2023 Frontline.mk