Митко Гогов ние сме само дождовна баричка во која небото си ги бара изгубените ѕвезди. ги шутираме откорнатите лица како...
Read moreDetailsМАТЕЈА МАТЕВСКИ Некаде ѕвони. Некаде далеку ѕвони. Звуците се бранови на ветерот низ тревите подгонети. Некаде ѕвони. Продолжително остро и...
Read moreDetailsАна Бунтеска За дете не поминува и боли а не знаеш зошто ама боли од мигот на зачнување дур во...
Read moreDetailsШарл Бодлер Мојата младост е предел чиј хоризонт црн е, луња низ која само в миг сонцето ќе светне; громот...
Read moreDetailsКатерина Панов Кожаров Ти...ти си во првиот допир на мајчината рака и земјата фрлена над капакот Ти си во темјанот...
Read moreDetailsЈован Котески Тогаш ги чешлаше косите и којзнае за кого мислеше додека ја гледаше бледата сенка на мајка ми што...
Read moreDetailsАцо Шопов Треба да бидеме подобри. Треба да бидеме подобри. Подобри од црвеното срце на лебот од кој ни мириса...
Read moreDetailsСтефчо Стефанов - Аџамија Се осеќа ли во цврстиот еднозбор од наслов решителноста дека одбирам да сум вода. Точно, промислено,...
Read moreDetailsФранческо Петрарка 220. О, љубена моја, кажи го те молам крајот На златната ти свилена коса? А, румената ти ружа,...
Read moreDetailsСузана Мицева Кога се враќам дома. Искршените животи ги слекувам од плеќите и оставам да зацелат на креветот. Сами се...
Read moreDetails