ПРВА ЛИНИЈА
No Result
View All Result
  • ДОМА
  • ДЕНЕС
  • ПОЛИТИКА
  • ФРОНТ
  • ОПШТЕСТВО
  • СВЕТ
  • ЕКОНОМИЈА
  • МАГАЗИН
  • КУЛТУРА
  • СПОРТ
  • ДОМА
  • ДЕНЕС
  • ПОЛИТИКА
  • ФРОНТ
  • ОПШТЕСТВО
  • СВЕТ
  • ЕКОНОМИЈА
  • МАГАЗИН
  • КУЛТУРА
  • СПОРТ
No Result
View All Result
ПРВА ЛИНИЈА
No Result
View All Result
Home СВЕТ

Може ли германскиот систем за противвоздушна одбрана да биде европски одговор на Patriot?

February 26, 2026 12:00
in ZOOM IN, АНАЛИЗИ, ДЕНЕС, СВЕТ
Share on FacebookShare on Twitter

Германија го проширува својот систем за противвоздушна одбрана IRIS-T, а новата унифицирана лансирна платформа што ја претстави Diehl Defence отвора дилема дали варијантата SLM/SLX може да стане европски одговор на американскиот систем Patriot. Како што објави Euronews, германската компанија на саемот Enforce Tac претставила лансирна единица што ги обединува среднодометниот IRIS-T SLM и долгодометниот IRIS-T SLX и може да ги испалува и двата типа ракети, дури и комбинирано во рамки на иста батерија.

IRIS-T. Фото: Diehl Defence GmbH & Co. KG

Што нуди IRIS-T SLM и SLX?

IRIS-T SLM се состои од мобилен команден центар, радар и повеќе лансирни возила со ракети-пресретнувачи. Радарот може да открива цели на далечина до 250 километри, вклучително дронови, авиони и крстосувачки ракети. Според специјализирани медиуми наведени во извештајот, ракетите можат да пресретнуваат цели на далечина до 40 километри и на височина до 20 километри, додека варијантата SLX го проширува дометот на пресретнување до 80 километри. Новата унифицирана платформа овозможува поголема флексибилност и создавање слоевита одбрана, што е клучен концепт во современите системи за воздушна заштита.

Американскиот противвоздушен систем Patriot

IRIS-T наспроти Patriot: клучни разлики

IRIS-T засега не е директна замена за Patriot, туку дополнителен слој во слоевитата одбранбена архитектура.. Patriot системот бил развиен од САД за време на Студената војна со цел заштита на воени бази и градови од воздушни напади. Неговиот развој започнал во 1976 година, а оперативно се користи од 1984 година и денес се смета за еден од најважните системи за противвоздушна одбрана во западниот свет. Јадрото на системот е моќен радар што може да открива цели на далечина до 150 километри и истовремено да следи повеќе закани, додека една батерија вклучува радар, центар за контрола на огнот, лансери, антени и систем за напојување и може да се распоредува за неколку часа.

Првично наменет за одбрана од авиони, Patriot е модернизиран неколкупати. Со моделот Patriot Advanced Capability, односно PAC, системот може да пресретнува и балистички ракети. Најновата модернизирана верзија, PAC-3 MSE, користи технологија „hit-to-kill“, односно директен удар во целта, со значително поголем дострел и прецизност. Системот е исклучително комплексен и скап, при што една батерија чини повеќе од една милијарда долари, а една модерна ракета-пресретнувач околу пет милиони долари.

Војната во Украина ја зголеми побарувачката

Според Euronews, современите руски ракети често можат да бидат пресретнати само со Patriot, поради што се потребни повеќе системи за целосна заштита на големи градови. Украина, според извештаите, располага со седум Patriot системи, а претседателот Володимир Зеленски повеќепати побара дополнителна поддршка од западните сојузници. И САД и европските земји имаат ограничени резерви, додека побарувачката расте поради војната.

Глобален недостиг и ограничени резерви

Системот Patriot се користи во 18 земји, но времето од нарачка до испорака обично изнесува околу три години. Според американскиот магазин The Atlantic, американската влада минатата година привремено го запрела извозот на овие системи поради недостиг и потреба да ги задржи за сопствени потреби.

Иако IRIS-T SLM/SLX нуди модерна, мобилна и флексибилна заштита од дронови, авиони и крстосувачки ракети, неговата способност за пресретнување балистички ракети засега е ограничена во споредба со PAC-3 MSE. Според американски „Атлантик“, американската влада привремено го запре извозот на овие системи минатата година, наведувајќи го недостигот и желбата да ги резервира првенствено за сопствена употреба. така што за растечката европска потреба за автономна безбедносна архитектура, проширувањето на IRIS-T може да стане клучен елемент во слоевитата европска противвоздушна одбрана.

Редакција Фронтлајн

 

Tags: IRIS-T SLMГерманијаПатриотпротиввоздушна одбрана
Next Post
Ретрограден Меркур, зодијак

Кои знаци се најмногу погодени од влијанието на ретроградниот Меркур и што советува Анаис

Shortcut

Најново

Митева: На 16 август уште еден голем настан во Струмица за 35 години независност

July 30, 2026

Герасимовски: СДСМ мора да се обедини и да се врати на терен, да ги вратиме дебатите во партиските простори

July 30, 2026

СДСМ: По изјавите на Мицкоски за економски лидерство, германската компанија БМЗ го затвора погонот во Илинден и заминува во Полска

July 29, 2026

„Скејтбордингот не е за девојчиња“ со награда во Ерусалим и европска премиера во Сараево

July 28, 2026
Прес конференција на СДСМ во Скопје со партиски знамиња во позадина

СДСМ тврди дека тврдењата на Мицкоски за заемот од јавните претпријатија се демантирани

July 28, 2026

НАЈЧИТАНО

  • Џабир Дерала

    Кога и цртањето на табла не помага

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Вештачење од 2024 година: Мазутот од РКМ не предизвикал загадување, а ТЕЦ Неготино ѝ заштедила милиони на државата

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Од 1 август поскапува парното греење во Скопје, поскапува и горивото

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Икарус и ЕВН избрани за набавка на 150 електрични автобуси

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • СДСМ: По изјавите на Мицкоски за економски лидерство, германската компанија БМЗ го затвора погонот во Илинден и заминува во Полска

    0 shares
    Share 0 Tweet 0

© 2023 Frontline.mk

  • ЗА НАС
  • ИМПРЕСУМ
  • ПОЛИТИКА НА ПРИВАТНОСТ
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ

No Result
View All Result
  • ДОМА
  • ДЕНЕС
  • ПОЛИТИКА
  • ФРОНТ
  • ОПШТЕСТВО
  • СВЕТ
  • ЕКОНОМИЈА
  • МАГАЗИН
  • КУЛТУРА
  • СПОРТ
  • ЗА НАС
  • ИМПРЕСУМ
  • КОНТАКТ
  • МАРКЕТИНГ

© 2023 Frontline.mk